О књизи: 1996 / "Зашто наш брат глумац пише књиге мемоара?" – пита се Михаил Козаков и одговара себи и другима онако како он разуме и осећа: „Ако се нешто доживљено не игра, не поставља на сцену, не покрива бар на страницама дневника, као да уопште није постојало глумац Пошто је професија зависна, зависи од представе, сценарија, новца за филм или представу, онда некима од нас не преостаје ништа друго него да напишу: ко, шта и како може да заврши оно што није одиграно, постави оно што није написано , певајте, промукли, вичите, шапутајте, размишљајте, преболите се, ослобођени бола. Козаков је написао књигу сећања, књигу размишљања, књигу исповести. Аутор је понекад веома оштар у својим судовима, понекад отровно саркастичан, понекад болно беспомоћан, понекад веома контроверзан. Али увек безусловно искрен.